Ali dotle

Ali dotle koliko odlazećih vozova,

ali dotle koliko ptica slomljenih krila,

ali dotle koliko mučnih svitanja,

koliko garnih listova čadžavih krila,

ali dotle koliko utelovljenog manjka,

i koliko u ruke ne pretvorenog zagrljaja,

sa zidova odbijenog smeha,

koliko kola hitne pomoći sa alarmiranjem,

koliko zgužvanih uzglavlja, zapletenih deka,

koliko teških košara, koliko sahrana,

koliko slova, koliko otkucaja srca,

koliko ne i koliko zašto i koliko nikada,

koliko ipak, koliko baš zato ne, koliko možda,

i koliko reči hladnih odjeka,

i koliko reči, u grlu, kao riblja kost,

i koliko reči, dremajućih ekrazita,

i koliko klinastog pisma na čelu,

koliko nemilosrdnih, slučajnih ogledala,

i koliko sitnih izgubljenih bitaka,

koliko ponedeljaka, prepolovljenih nedelja i kvaka,

koliko srce parajućih zvonjenja,

koliko dolazaka, koliko odlazaka.

Ali dotle, dotle, dotle,

ali dotle, dotle

ali dotle...