90 (Umrla je moja dragana…)

Bez da se oprostila umrla je moja dragana oči je sklopila i sad hladno nepomično leži

mlada je bila jedva osamnajst godina njena koža je sjajna bila i smejala se kad sam nju tokom dana dotaknuo

o njoj mojim poznanicima puno sam pričao muškarci uglavnom su se uozbiljili a žene su glave prema beskrajnom nebu okrenule

neizmerno sam se ponosio da je ta vanredno lepa devojka moja ljubavnica

kosa joj je plava usne crvene karlica sasvim obla a noge dugačke i prave

brzo ali razgovetno je govorila

sad međ jastucima mrtvo leži i belja i tiša je od sveže oprane posteljine

ne mogu shvatiti zašto je žudela napustiti ovu zemlju kako sam ja nju voleo malo koga su voleli

pitam nju ni ne odgovara

i zalud pitam i anđela iznad njene mrtve glave

ni on ne odgovara.