65 (Trube zore nas pozdravljaju…)

Trube zore nas pozdravljaju matorci i mladići zore

pre no što bi nas zmija pogledati mogla u naše hladne senke pada

odem li seti se mene iza mojih koraka voda se zgužva

sad između zidova perom kistom dletom i drugim jednostavnim alatima radim

vatra i neotkrivena tajna je u mojim prstima zakonitosti izgradnje oglašavam

ali mi na žalost razum i najboljeg prijatelja moramo preobraziti

istovremeno sam i svetiljka zvonika i rudar šta je to što ne shvataš kod mene

evo tu je tanjir iz belog porculana sam izradio

i na njemu od mladog voća krvav nož unakrst leži

nemoj se smejati što tebi govorim ne mogu se odvojiti od tebe

svojim hrabrim sinovima i plodnim ženama

prolećna okolina mog života si

moja početna i odredišna tačka si

u svetlu se umivam da bi ti čist bio i dobro mirisao

val ulazi u sobu da te odnese

na gvozdenom sklopu stojim

u mom uzviku uspomene tvojih borbi cvetaju.