Kad stvarnost moja zauvek nestane,

Keď sa moje bytie potopí,

kome će svirati cvrčak sa grane?

kto sa husliam svrčkov udiví?

Čiji će dah grejati zamrzlo drveće?

Kto šedej vetve oheň vdýchne?

Kome će duga biti raspeće?

Kto sa na dúhu vypne?

Ko će topiti kamene

A kto jak mäkkú hrudu v plači-

gromade do livade meke?

objať bedrá skaly stačí?

Ko će gledati te kose, žile

Komu sa vlasy a tepny v stene

iz tvrdog zida izvirile?

vrastené hýčkať chce?

I opustošenim nadama

Kto zbesilým vieram

iz kletvi ko će zidati hram?

postaví z kliatieb chrám?

Kad stvarnost moja zauvek nestane,

Keď sa moje bytie potopí,

ko će tad plašiti zlokobne vrane!

kto potom supa odplaší!

Na drugu obalu ko će još smeti

A kto prenesie držiac v zuboch

držeći zubima Ljubav preneti!

Lásku vzývajúcu sa v druhých brehoch!