Godine su došle, prošle, izostala

岁月流逝，往复匆匆。你已

si pomalo iz mog sećanja,

从我的记忆中剥落；心底里

izbledela ti je slika, sprali

你的画像已然褪色，那曾刻骨的

su se obrisi ramena, iščezli

肩头弧线也渐趋模糊。你的声音

glasovi i ja nisam išao za

早已远逝，而我并未追随你

tobom u sve gušću šumu života.

遁入生命那愈发幽深的荒林。

Danas ti već mirno izgovaram ime,

如今，我可以平静地唤出你的姓名

danas već ne zadrhtim od tvog pogleda,

如今，我也不会因你的目光而颤栗，

danas već znam da si jedna od mnogih,

如今我知，你不过是众生中平凡的一个

da je mladost ludost, ipak ne veruj

知那青春不过是场荒唐。噢，可是——

draga da je sve uzalud bilo

我的心啊，别以为这一切皆是徒劳，

i da je sasvim prošlo, o, ne veruj!

别以为这一切已全然逝去——噢，千万别信！

Jer živiš ti u svakoj nakrivo svezanoj

因为你依然活在那每一个——

kravati i pogrešno izgovorenoj reči,

歪掉的领带结里，和我说错的字句里

u svakom iskrivljenom pozdravu,

活在每一次局促的问候里

u svakom poderanom pismu

活在每一封被我撕碎的信件里

i u čitavom mom promašenom životu

活在我整段挫败的人生里

živiš ti i vladaš zauvek, Amin.

你活着，并永恒地施以统治。阿门。