1.
Hrôzostrašný je deň dnešný.
Zamisli, šta se desilo. Rano jutro,
V telke Sokrates reční.
kako sam u potragu za novi stan krenula
Nepočuť ho aj keď kváka.
i razmišljala, kako dalje,
Vietor neporiadny pofúkava.
dok sam praznih očiju januarske, otrcane
izloge promatrala,
svašta mi je palo na pamet –
odjedanput samo prazninu videla:
između zgrada dojurio
tramvaj, popeo se na most,
a mesto uobičajene širine
nad nevidljivom vodom magla me čekala –
zaprepašteno stajala.
Svugde magla: ta tesna, hladna, bela noć
je otelovljenje teskobe;
osećala da je to sad moj život:
brzo prolazi ali nisam ja taj ko vodi,
događa se, ipak ne sa mnom,
tamo je prizor al videti ne mogu,
na tračnicama sam, na utabanoj stazi,
ali na mostu: na zemlji, vodi, u vazduhu
a i u oblaku, kao u avionu,
i stvarnosti nema drugog znaka
samo hladnoća ograde u mojoj ruci.
Dva duga minuta, pa opet se nešto videlo.
I sad tako osećam, može se svašta dogoditi.
2.
Kako mi je suza tekla! Nisam znala šta je,
samo sam ispod tebe sretno ležala.
Jedan drugi grad, jedan stari stan.
I posle toga već nikad ništa više.
Izgubila sam, al sam te našla.
Samo sam to izgubila što ostaje.
Nije se nebo otvorio nego moje krilo.
Došao si na cesti, sa mnom krenuo.
3.
Skupljam tvoju ošišanu kosu.
Šesnajst godina zajedno. Na koliko mesta.
Trgovi, stanovi. Gledam: sedi.
Joj, živote moj.
Na lopatu za smeće. Kako izbaciti?
Rađe vlase bi skupljala.
Dobro, znam: nikad ništa ne izbacim.
Zaboga: moje je!
Razmaci borovih igala. Leti kudrave
lati suncokreta. Kako sve prolazi.
S nama i zemlja kruži, unaokolo.
Ne zanima me.
4.
Ne zanima me samo tvoj vrat i ramena.
Kako jednog zimskog mosta prelazimo,
zagrljeno. Kako te čekam da kući stigneš.
Na leđima svoju kuću samo lutalica nosi.
Ne zanima me gde ćemo biti, samo zajedno.
Na golom podu, stolici, stolu.
Uisinu ja ne želim, samo jedno,
ali to bezgranično.
5.
Zamisli šta se desilo. Osećam da starim.
Naša kuća je naša tvrđava, tako razmišljam.
A baš nismo na stenu gradili,
nego putujemo, u zajedničkoj toplini,
na maglovitom mostu, na nekom tramvaju.
I osećam da se može svašta dogoditi,
kao tad, tamo, one prve noći.
Tek me tračnica nosi. Magla je. Treba sačekati.
Gde ti ideš, tamo sa mnom dođi.