Одjедном би магла и не знадох где сам
Leszállt a köd nem tudtam merre járok
Не видех на зиду ни улице име
Az utcatábláig se láttam el
Одвоjих се негде од своjих другова
Valahol elmaradtak a barátok
Сам без уточишта цвокотах од зиме
Vacogtam és nem volt számomra hely
Град у ком се родих на срећном почетку
A városban ahol születtem egykor
Jедне петолетке веровах искрено
Valamelyik ötéves hajnalán
Биће jедном нада гладних и убогих
Hittem sokáig jő egy kedvesebb kor
Издржаћу дотад са сто грама дневно
Száz grammokon kihúzhatom talán
Али пре jе вотка ишчезла са стола
Addig de hamarabb fogyott el ám a
Него масна слова са новинских страна
Polcról a vodka mint a fett betűk
Флашу љуте немам или макар пола
A hírlapokból s nem jut nékem mára
Али имам вашке и остала срања
Se több tütü de kaphatok tetűt
Поново Петроград и то сам дочеко
Szentpéterváron újra hát megértem
Лењин се срушно разнео га ветар
Mondtam magamban hogy Lenin ledől
А с ледених вода Финскога залива
Szél fútta el és visszahozta Péter
С кошмарима своjим вратно се Петар
Lázálmait a Finn-öböl felől
Не видех од магле у ком правцу идем
Leszállt a köd nem láttam merre járok
Тихо сам мрмљао да ме мине jеза
Dohogtam csak hogy nyugtassam magam
Pов jе већ ископан помислих престрављен
S szorongtam is megásták már az árkot
У ком ћу чучати иза митраљеза
Hol kuksolok majd géppisztolyosan
Pазабрах у тами само на тренутак
Vacogtatott a téli éj az utcán
Силует Пушкина ил неког пандура
Puskin vagy rendőr sziluettje nem
Нестаде та авет по пустињи лутах
Suhant át tévelyegtem mint a pusztán
Као слика бедног Моjсиjевог пука
Mózes hada bár egyszemélyesen
Застадох у мраку завртех песницом
S ahogy megálltam öklömet emelve
Црвеном ко цвекла и сjаjном од влаге
Mely mint a cékla ázott veresen
У белини густоj као боршч са млеком
Borscs-sűrü ködben tejföllel keverve
Сам своjа чорба бих од крви и магле
Magam magamnak voltam levesem
Не кружаху звезде масни колутови
De csillagok zsírkarikák nem úsztak
Изнад моjе главе по оноj хладноћи
Fejem fölött ily savanyú-sovány
Упадох у чорбу киселу и посну
A lé amelybe csontnak s némi húsnak
Као кост и кожа оне зимске ноћи
Pottyantam rég egy téli éjszakán
Клизнух беспомоћан низ влажне зидове
Kondér-korom korom kora belőled
Гаравога когда и предадох борбу
Hogy mászhatnék ki síkos vagy nagyon
Видех немам шанси и признах Господе
Mindegyre visszacsúszom jól kifőzted
Лено си ми ову запржно чорбу
Uram te is de jól van rádhagyom
Ниjе тако лоше ту при дну у густом
A sűrüjében itt alul nem is rossz
Позобати месо из сопствене коже
Elszopogatni szaftos kézfejem
Jедино те молим не кињи ме дуго
Csak arra kérlek túl soká ne kínozz
Набоди ме одмах на виљушку Боже
Egyszerre szúrj villádra Istenem
Занашаjући се одржах таj говор
Így szónokoltam alig állva lábon
Али Бог jе био глув на речи моjе
De Isten messze volt vagy nem figyelt
Ко секиру хладну студент Pасколњиков
S mint baltáját Raszkolnyikov kabátom
теглих под капутом тешко срце своjе
Alatt cipeltem súlyos szívemet
И било jе хладно и била jе магла
Hideg volt köd volt s az jutott eszembe
Страховао сам од уличних пљачкаша
Köpönyegem megint letéphetik
И чинило ми кроз таму одзвања
És rémlett hallom közeledni szembe
Тешки метални бат бронзаног jахача
A Bronzlovas dübörgő lépteit
Куљала jе магла и jа гегах даље
De nem jött senki csak a holtak árnya
Ал не сретох никог само сени мртве
S a köd gomolygott ballagtam tovább
Назирах фењере што су се наднели
Lámpák derengtek rám fagy-celofánba
над улицу као обешене жртве
Csomagolt sápatag hortenziák
И чинило ми се постах и jа сена
S úgy tetszett ekkor árnyék lettem én is
ко зимски сутони прозирна и хладна
Halvány akár a téli alkonyok
кад куполе своjе у златну божjу крв
Mikor Péter-Pál tornya tűjén végig
умаче горди храм Петра и Павла
Isten hasából arany vér csorog
Jош сам се вукао али не к мом дому
Megdermedt lábam haza nem találhat
Jош сам тетурао ал већ ка салону
Lépegetek de máshová oda
где шетка Мандељштам и телефонира
Hol Mandelstam lohol telefonálgat
Пише Ахматова на кухињском столу
S ír konyhaasztalán Ahmatova
У зеленоj соби мирис врелог чаjа
A zöld szalonban tea gőze terjeng
Анђелчић се лакти на облаку дима
Szivarfüstfelhőn puttó könyököl
Скинувши каљаче управо улази
Előszobából sárcipőt levetve
уморни госпон Блок и леже на диван
Blok lép be és a kerevetre dől
Ходасевич мумла у руци с харингом
Hodaszevics heringgel a kezében
Нешто о Пушкину док пузи по поду
Csúszkál a járdán Puskinról motyog
А на задњи jуриш крећу бољшевици
S megindulnak Kronstadt felé a jégen
У правцу Кронштата по варљивом леду
Végső rohamra a bolsevikok
Ово jе био сан коjим ме опи мраз
Ez volt az álom amit rám bocsátott
док сам по асфалту тражно своj брлог
A fagy amíg a járdaperemen
али нашли су ме на време другови
Csücsültem ám megleltek a barátok
и одвукли кући живог обамрлог
És hazavittek még elevenen