Leszállt a köd nem tudtam merre járok
Одjедном би магла и не знадох где сам
Az utcatábláig se láttam el
Не видех на зиду ни улице име
Valahol elmaradtak a barátok
Одвоjих се негде од своjих другова
Vacogtam és nem volt számomra hely
Сам без уточишта цвокотах од зиме
A városban ahol születtem egykor
Град у ком се родих на срећном почетку
Valamelyik ötéves hajnalán
Jедне петолетке веровах искрено
Hittem sokáig jő egy kedvesebb kor
Биће jедном нада гладних и убогих
Száz grammokon kihúzhatom talán
Издржаћу дотад са сто грама дневно
Addig de hamarabb fogyott el ám a
Али пре jе вотка ишчезла са стола
Polcról a vodka mint a fett betűk
Него масна слова са новинских страна
A hírlapokból s nem jut nékem mára
Флашу љуте немам или макар пола
Se több tütü de kaphatok tetűt
Али имам вашке и остала срања
Szentpéterváron újra hát megértem
Поново Петроград и то сам дочеко
Mondtam magamban hogy Lenin ledől
Лењин се срушно разнео га ветар
Szél fútta el és visszahozta Péter
А с ледених вода Финскога залива
Lázálmait a Finn-öböl felől
С кошмарима своjим вратно се Петар
Leszállt a köd nem láttam merre járok
Не видех од магле у ком правцу идем
Dohogtam csak hogy nyugtassam magam
Тихо сам мрмљао да ме мине jеза
S szorongtam is megásták már az árkot
Pов jе већ ископан помислих престрављен
Hol kuksolok majd géppisztolyosan
У ком ћу чучати иза митраљеза
Vacogtatott a téli éj az utcán
Pазабрах у тами само на тренутак
Puskin vagy rendőr sziluettje nem
Силует Пушкина ил неког пандура
Suhant át tévelyegtem mint a pusztán
Нестаде та авет по пустињи лутах
Mózes hada bár egyszemélyesen
Као слика бедног Моjсиjевог пука
S ahogy megálltam öklömet emelve
Застадох у мраку завртех песницом
Mely mint a cékla ázott veresen
Црвеном ко цвекла и сjаjном од влаге
Borscs-sűrü ködben tejföllel keverve
У белини густоj као боршч са млеком
Magam magamnak voltam levesem
Сам своjа чорба бих од крви и магле
De csillagok zsírkarikák nem úsztak
Не кружаху звезде масни колутови
Fejem fölött ily savanyú-sovány
Изнад моjе главе по оноj хладноћи
A lé amelybe csontnak s némi húsnak
Упадох у чорбу киселу и посну
Pottyantam rég egy téli éjszakán
Као кост и кожа оне зимске ноћи
Kondér-korom korom kora belőled
Клизнух беспомоћан низ влажне зидове
Hogy mászhatnék ki síkos vagy nagyon
Гаравога когда и предадох борбу
Mindegyre visszacsúszom jól kifőzted
Видех немам шанси и признах Господе
Uram te is de jól van rádhagyom
Лено си ми ову запржно чорбу
A sűrüjében itt alul nem is rossz
Ниjе тако лоше ту при дну у густом
Elszopogatni szaftos kézfejem
Позобати месо из сопствене коже
Csak arra kérlek túl soká ne kínozz
Jедино те молим не кињи ме дуго
Egyszerre szúrj villádra Istenem
Набоди ме одмах на виљушку Боже
Így szónokoltam alig állva lábon
Занашаjући се одржах таj говор
De Isten messze volt vagy nem figyelt
Али Бог jе био глув на речи моjе
S mint baltáját Raszkolnyikov kabátom
Ко секиру хладну студент Pасколњиков
Alatt cipeltem súlyos szívemet
теглих под капутом тешко срце своjе
Hideg volt köd volt s az jutott eszembe
И било jе хладно и била jе магла
Köpönyegem megint letéphetik
Страховао сам од уличних пљачкаша
És rémlett hallom közeledni szembe
И чинило ми кроз таму одзвања
A Bronzlovas dübörgő lépteit
Тешки метални бат бронзаног jахача
De nem jött senki csak a holtak árnya
Куљала jе магла и jа гегах даље
S a köd gomolygott ballagtam tovább
Ал не сретох никог само сени мртве
Lámpák derengtek rám fagy-celofánba
Назирах фењере што су се наднели
Csomagolt sápatag hortenziák
над улицу као обешене жртве
S úgy tetszett ekkor árnyék lettem én is
И чинило ми се постах и jа сена
Halvány akár a téli alkonyok
ко зимски сутони прозирна и хладна
Mikor Péter-Pál tornya tűjén végig
кад куполе своjе у златну божjу крв
Isten hasából arany vér csorog
умаче горди храм Петра и Павла
Megdermedt lábam haza nem találhat
Jош сам се вукао али не к мом дому
Lépegetek de máshová oda
Jош сам тетурао ал већ ка салону
Hol Mandelstam lohol telefonálgat
где шетка Мандељштам и телефонира
S ír konyhaasztalán Ahmatova
Пише Ахматова на кухињском столу
A zöld szalonban tea gőze terjeng
У зеленоj соби мирис врелог чаjа
Szivarfüstfelhőn puttó könyököl
Анђелчић се лакти на облаку дима
Előszobából sárcipőt levetve
Скинувши каљаче управо улази
Blok lép be és a kerevetre dől
уморни госпон Блок и леже на диван
Hodaszevics heringgel a kezében
Ходасевич мумла у руци с харингом
Csúszkál a járdán Puskinról motyog
Нешто о Пушкину док пузи по поду
S megindulnak Kronstadt felé a jégen
А на задњи jуриш крећу бољшевици
Végső rohamra a bolsevikok
У правцу Кронштата по варљивом леду
Ez volt az álom amit rám bocsátott
Ово jе био сан коjим ме опи мраз
A fagy amíg a járdaperemen
док сам по асфалту тражно своj брлог
Csücsültem ám megleltek a barátok
али нашли су ме на време другови
És hazavittek még elevenen
и одвукли кући живог обамрлог