Godine došle, prošle, ti izosta

岁月流逝，往复匆匆。你已

iz uspomena mojih, izblijeđe

从我的记忆中剥落；心底里

u mom srcu tvoj lik, zasjenjen je

你的画像已然褪色，那曾刻骨的

luk ramena tvoga, već odblebđe

肩头弧线也渐趋模糊。你的声音

tvoj glas, ja nisam pošao za tobom

早已远逝，而我并未追随你

kroz sve gušću šumu životnu.

遁入生命那愈发幽深的荒林。

Danas već mirno izgovaram ti ime,

如今，我可以平静地唤出你的姓名

danas na pogled ne zadrhtim tvoj,

如今，我也不会因你的目光而颤栗，

danas već znam: ti jedna si od mnogih

如今我知，你不过是众生中平凡的一个

i da je mladost ludost, al ipak

知那青春不过是场荒唐。噢，可是——

ne vjerujj, srce, da je to zalud bi

我的心啊，别以为这一切皆是徒劳，

i da sve propalo je, o, ne vjeruj,

别以为这一切已全然逝去——噢，千万别信！

jer živiš ti u nemarno svezanoj

因为你依然活在那每一个——

kravati mojoj, u zbunjenoj riječi,

歪掉的领带结里，和我说错的字句里

u svakom pogledu rastresenom,

活在每一次局促的问候里

u svakom pismu mom poderanom,

活在每一封被我撕碎的信件里

u cijelom promašenom životu

活在我整段挫败的人生里

živiš i vladaš mnome vječno. Amen.

你活着，并永恒地施以统治。阿门。